Склопљене руке
Најтишим шапатом дозивам небо...
Беспомоћан...
Сам...
Понизан...
Звао бих пријатеље, али их немам...
Клео бих непријатеље, али их немам...
Сам живим свој гријех...
Сам плаћам цијену себе...
Руке склапам пред очима и тражим себе назад...
Молим да ми врати душу...
Нисам је продао...
Изгубио сам је...
Желим да наслоним главу у нечије крило,
и безбрижно утонем у сан...
Желим да сањам...да сањарим...
Молим да нестане сав бол који носим...
Да ми неко скине јад са мјеста, гдје сам некада имао срце...Молим за загрљај...
Молим за сузе...
Не желим више да доносим бол...
Желим слободу од своје улоге...
Дрхтавим рукама, без имало снаге,
молим да тужном пајацу скине шминку и нацрта осмијех...
Беспомоћан...
Сам...
Понизан...
Молим...
Један свијет
Дошао сам међу људе
Данас сам умро...
Данас сам, по ко зна који пут, умро...
Питања...
Шта је са нама, који болом славимо љубав?
Шта је са нама, који гледамо у очи онима који не смију пригрлити љубав и платити цијену за то?