Петак, Јануар 18, 2008
Склопљене руке
Најтишим шапатом дозивам небо...
Беспомоћан...
Сам...
Понизан...
Звао бих пријатеље, али их немам...
Клео бих непријатеље, али их немам...
Сам живим свој гријех...
Сам плаћам цијену себе...
Руке склапам пред очима и тражим себе назад...
Молим да ми врати душу...
Нисам је продао...
Изгубио сам је...
Желим да наслоним главу у нечије крило,
и безбрижно утонем у сан...
Желим да сањам...да сањарим...
Молим да нестане сав бол који носим...
Да ми неко скине јад са мјеста, гдје сам некада имао срце...Молим за загрљај...
Молим за сузе...
Не желим више да доносим бол...
Желим слободу од своје улоге...
Дрхтавим рукама, без имало снаге,
молим да тужном пајацу скине шминку и нацрта осмијех...
Беспомоћан...
Сам...
Понизан...
Молим...
Savrseno!
u svakom smislu..
u svakom pogledu..
pozz
ja cu biti prijatelj,i neprijatelj,i ti...ne,necu biti ti..ovaj,zbunih se....bicu prijatelj u svakom slucaju!ajmo osmeh na lice!makar i lazan!volim te!:**
...
Ne znam šta da kažem...
Ne umem ti biti prijatelj,
Da ti ponudim svoje krilo za miran san... malo je...
Ne mogu ti odagnati bol, niti jad...
...
Neko mi je jednom rekao da tišina ume da bude divna melodija,
pa neću ništa ni reći...
samo ću nastaviti da plačem...
Хвала _Skorpy_ на подршци...
Тужна...ево... :)
Звјездице, зашто плачеш?
И да.., Звјездице, откуд знаш да не умијеш да ми будеш пријатељ, ако знаш да ми крило није довољно и да не можеш да ми склониш бол и јад...?
И зашто плачеш...?
Plakala sam dok sam citala pjesmu... recimo da sam osjetila ,bar na tren , ono sto ti osjecas...po ovoj pjesmi...
A nije mi bilo tesko shvatiti i zasto...znamo se,valjda...
Umecu da ti budem prijatelj onog dana kada ti shvatis da je to moguce...
Krilo, i bol imaju svoju simboliku iako su samo pretpostavke...
Онда ћу да мрзим ову пјесму, због твојих суза...
necu ti nista reci.... 'da mi neko skine jad sa mjesta gdje sam nekada imao srce...'