Не говорите, бар не ви
Апокалипса - без промјена...
К р и в а с л и к а
Хладна су јутра на ред дошла,
уснуле, себе ћуте тајне свете,
још једна година је прошла,
устајем и лажем: ''Волим те свијете!''
Иза мене снови далеко у даљини,
без боје и лица, са мало туге и сјете.
Тражећи тебе у својој близини,
устајем и лажем: ''Волим те свијете!''
На путу испред мене, и јуче и сада,
сапутници моји, људи судбине клете,
у џепу нам само понос и нада,
застајем и лажем: ''Волим те свијете!''
Некада крадом сакријем очи,
као неко стидљиво дијете.
Зар живот се деси у једној ноћи?
Устајем и лажем: ''Волим те свијете!''
Пролазност свака, као и ова,
сви будући дани горко пријете,
одавно постах књига без слова,
устајем и лажем: ''Волим те свијете!''