Понедељак, Децембар 24, 2007
Апокалипса - без промјена...
А шта би се десило када би људи, заиста знали да ће свијет нестати?
Не мислим на њихову сопствену смрт, већ на нестанак човјечанства.Рецимо, за седам дана? Чиме би испунили тај период до краја? Шта би радили? Шта не би? Да ли би хаотично јурили без одређеног циља? Или би можда смирено спроводили идеје, о којима су понекада тајно размишљали? Сумњам у то...
Сигуран сам да не би ујутро нормално отишли на посао. Не би извели пса у шетњу. Сигуран сам да би се трудили да не заспу ни једну једину секунду.
Да ли би радили све оне лоше ствари које им је савјест бранила? Да ли би настојали да уживају у гријесима, које морал не дозвољава? Да ли би пожељели да спознају, стране им осјећаје? Да ли би крали ако нису? Отимали? Наносили бол? Да ли би убили? Или...не.
Можда би, насупрот овоме, пожурили да ураде неко добро дјело. Да помогну некоме, да се тај осјети битним. Да ли би пожурили да загрле своје најмилије? Да ли би опраштали? Давали, не тражећи ништа заузврат? Хиљаде могућности би имали. Хиљаде избора. Какав би то хаос био.Ето, када би мене неко питао шта бих ја радио, једна од ствари би била да посматрам тај хаос, ту јурњаву. Мислим да би тада планета личила на мравињак, које људи често из чисте досаде и жеље за посматрањем, поруше. Ипак, сигуран сам да би пред крај, завладао ред. Већ, четврти дан, по цијелом свијету би се у једном дану градиле цркве и остале богомоље.
Сви би постали вјерници. Правили би себи ''света мјеста'' на којима би молили за опроштај својих гријехова. Ех, како би тада, несвјесно, досегли до савршенства лицемјерја, oдлике, коју човијек тако одлучно одбацује и негира. А, посједује је, итекако...
Када још мало размислим, ако би они ''добри'' људи радили лоше ствари, а ови ''лоши'' радили добре, зар тада поново све не би било исто? Само са обрнутим улогама... Онда се запитам, да ли се свијет може уопште промјенити? Мислим да је одговор негативан. Нећу се питати да ли уз то иде ''нажалост'' или ''на срећу''. На крају крајева, знам шта човјек може у свако доба промјенити : Себе...
negde sam procitao da se svakoga dana sa ljudima trebamo ponasati,kao da znamo jednu strasnu tajnu:da ce oni te noci u ponoc umreti!
Tada cemo se truditi da ugodimo svakome koga sretnemo u tom danu.
JA tako zivim.
I ima smisla.
Mi zaista ne znamo da li postoji "sutra" za sve oko nas,ni nase sutra nije ivesno.
Kraj koji pominjes u ovom clanku je mnogo ivesniji nego sto se cini.
Samo su ljudi slepi i sebicni.
Zaista bi bilo zanimljivo kad a bi neko objavio kraj sveta i vremena...
zanimljivo...
Имаш Гарфилдове самолепљиве сличице. Шта треба да урадим пре краја света.
Нађи их.
Хвала на приједлогу...