Четвртак, Април 17, 2008
Друга страна приче
Никада више нећу пловити сновима,
тражећи остатке осјећања...
Стид ме је самог себе јер не знадох пронаћи ријечи
које је требало она да разумије...
Покушавао сам и трудио се...
Мислио да зна и схвата...
Преварио сам се...
Надао сам се да постоје неке важније ствари од ње...
Тражим, да четири усне изговоре једну ријеч...
Да напишу једну причу...
Милиони написаних ријечи, стихова, прича...
Само од једне стране...
Гдје је друга страна приче?
Исте су нам боли свима, исте туге...
Само другачијим мастилом и бојама цртане...
Није бол када кажеш...
Није бол када мислиш...
Бол је када осјетиш...
Гдје је друга страна приче?
Лажна обећања, заклетве...
Лицемјерна дјела и патетичне мисли...
Себични свијет лажних моралиста...
Спремних да изграђују измишљене патње,
док не добију мрвице пожуде и меса...
Гдје је друга страна приче?
Drugu stranu priče, po nepisanom pravilu izgleda svi pričamo u drugom ili trećem licu.
O prvoj strani pričamo jer boli, jako boli. Podjednako u svakom licu.
Hanibale, bas je tako ko sto kazes, samo nemoj svoje misli i da dokazujes u stilu svoga nicka! : ))
e, kad bi postojala samo još ta druga strana. ali ima ih mnogo više.
na sreću. ili žalost.
Prijatno!
Uvek jedna ista prica...
samo,svako ima svoju stranu.
Izgleda,nikada necemo videti drugu stranu,kao sto niko nikada nece videti nasu...
Možda postoji druga strana priče, ali ti nisi dobro slušao...
Ili nisi mogao da shvatiš...
Хммм...
Занимљиво је што сте сви пожурили да мени кажете о тој другој страни, а ја сам поставио питање ''Вама''...јер, увијек гледам и слушам причу у првом лицу...нигдје она друга страна...
Знам, млада дамо, да саслушам али боје се да ми је кажу...