Петак, Новембар 30, 2007
Заборављени воз
Станица...нигдје...
Полазак...никада...
Одредиште...живот...
Воз је дошао на станицу. Тихо, скоро нечујно... Ускомешана маса није га ни примјетила. Он, онако сав важан и усхићен својом првом вожњом блистао је од среће. Повешће људе на дугу вожњу... Да, направљен је за дуге вожње и био је нестрпљив да путовање почне.Било је и много мјеста за путнике у њему.
Чекање је отпочело...
У огромну станицу је пристизало много људи. Сами или у групама. Неки су се окупљали крај њега.Међутим, нико није улазио.
Вријеме је пролазило...
Понеки људи су се наслањали на њега да мало предахну али одлазили су у друге возове, оне брже, који возе на кратка путовања. Сваки поглед, намјеран или случајан, будио је у њему наду да ће неко коначно ући. Она усхићеност воза, при доласку, полако је нестала. Замјенила ју је стријепња. Шта ако нико не уђе?Сунчеви зраци и благи вјетар су му давали наду.
Ипак, нико није улазио.
Нико није ни привирио унутра да бар види шта се налази тамо.А људи су долазили и пролазили.
Пролазили су и дани, мјесеци и године...
Да је бар могао да некога дозове да уђе унутра. Сигурно би пошао са њим. Али није могао... Само је чекао...
Временом, нико га више није ни примјећивао. Тек понеко дијете му је радознало прилазило али није могло да се попне унутра.
А он је само стајао тако и чекао...
Чекао је на путнике који никада неће доћи.
Чекао је на вожњу која никада неће почети...
Нико није оставио ни ријеч, уз ову причу...
Једном ће можда неко знати да је преприча, а онда неће бити више ни приче, ни мјеста за ријечи...
Taj vozić...
...da li si to ti...?
(alegorijski)
Iako niko do sada nije ostavio komentar na ovu priču, to ne znači da je niko nije pročitao :)
Možda samo nismo htjeli da,dodavanjem svojih misli poremetimo "idilu" ove "bajke"...
P.S-Možda mu nedostaje lokomotiva... ;)
Како си слатка, када ме тјешиш... :)
Voz ni ne zna koliko njih ga posmatra,ceka najavu polaska...
Vozom duge distance putuju samo oni koji znaju kuda idu,ili imaju hrabrosti za put u daleko i nepoznato.
I sto je duza priprema polaska i cekanje na putnike,znaci da je put ozbiljan i velik.
Cesto je svaki komentar suvisan,a prozaicno "lepo je" moze da pokvari utisak.
Vazno je samo da zapisano ostane,da se neko u tome prepozna ili oseti trenutak materijalizovanog osecanja u nekoliko reci...
Pozdrav druze.
I dalje cekam vedrije tonove u tvojim tekstovima.
Predosecam ih!
У свом коментару сам мало себично ''реаговао'' али је то био одраз момента...
Ведрији тонови се могу појавити само ако, како то Звјездица рече, нађем локомотиву...
А то је проблем...
Ипак, хвала на подршци...
Ti si jedina lokomotiva.
Motus svega u svom zivotu.
Sve ostalo su putnici.
Ne trazi nikada nekoga ko ce te pokrenuti.
Pokreci sam sebe,budi sam sebi ceo svet...i kada to postignes,budi lokomotiva onome koga pozelis.
Ili svakome koga sretnes.
Не знам како да објасним али дође вријеме када будеш у стадијуму да се умориш од лутања у усамљености...
Тада ти треба неко...
Није тешко бити покретач другима, али је тешко када постанеш свјестан да теби треба неко такав...
А уз то, да не можеш да га пронађеш...
Nije tesko pronaci nekoga...pod uslovom da si spreman da volis bezuslovno...
Bio bi dovoljan i jedan pogled voljene osobe, pa da osjetis da si pronasao svoju "lokomotivu"...
"Станица...нигдје...
Полазак...никада...
Одредиште...живот.."
divno!!!svaka cast!!!
Хвала на комплименту, Тужна...
Драго ми је да ти се свиђа...