Четвртак, Новембар 29, 2007
Потреба за нозгањем
Боже, како ли само мрзим ноћ...
Најчешће лопатом скидам наслаге патетике и јада,
са кровова своје маште...
Као Радник таме, са небенефицираним стажом, проналазим друге раднике који раде напорније...
А ја, разбацујући оном лопатом талог, наиђем на софистциране груменчић злата од којих не могу да направим прстен...
а други радници праве имагинарне раскошне дворе од много мањих груменчића...
Шта ће ми онда очи када не видим?
И шта ће ми руке када не знам?
Требам мозак – да могу...
Боже, како ли само волим ноћ?