Среда, Новембар 28, 2007
Ч у д о
Срели смо се једном...
Осјетили, без додира.
Снијег нас је гријао...
Небо нам је било штит од стварности.
Ватра нас је замрзнула...
hmm...
Zasto ne bi nastavio ove stihove...
Nekako mi je nedoreceno...
P.S-U ovim stihovima ne zvucis kao da u tebi nema nicega...Bas naprotiv...
(znaci li to onda da si i ti "podvojena licnost"...? )
;)
Comment by
zvjezdica
(12/11/2007 00:52)
Хммм...можда нејасан, али ипак постоји крај...јер нема даље у тој причи...
Нисам ''подвојена личност'' јер су то неке давне искре...тј. трзаји моје душе...
Comment by
haniballektor
(12/11/2007 01:06)